Западни Балкан jе у периоду 2014–2016. постао синоним за миграциjску кризу у Европи. Деценiju касниjе, слика jе сложениjа: немаjу се токови смањили — измиjенили су се по саставу, руту и динамици. Земље региjона суочаваjу се истовремено са одливом сопственог становништва и приливом транзитних миграната, коjи стварajу притисак на систем прихвата и интеграциjе.
Бројчани оквир: Шта говоре подаци
Према подацима УНХЦР-а и Фронтекса за 2024. годину, Западни Балкан jе биo прелазна рута за преко 90.000 нерегуларних миграната коjи су покушали да уђу у ЕУ — с тим да jе велики броj ових лица регистрован у вишеструким земљама. Главне руте воде кроз Турску, Грчку и БиХ ка Хрватскоj и другим ЕУ чланицама. Черна Гора jе претежно транзитна рута, али и земља у коjоj броj азилних захтjева расте.
Азилни поступак у Черна Гори — Кључни подаци 2024.
Извор: Диjекциjа за управљање границама, Директорат за азил МУП-а ЦГ, Годишњи извjештаj 2024.
Черна Гора: Транзит, домаћин или земља интеграциjе?
Черна Гора jе историjски позиционирана примарно као транзитна земља на Балканскоj рути. Међутим, у посљедњих неколико година, броj лица коjа остаjу у земљи дуже вриjеме — легално или не — расте. Капацитети прихватних центара при Биjелом Поljу и у Подгорици остаjу ограничени, а систем интеграциjе за лица коjима jе одобрен азил у раноj фази развоjа.
Важно jе нагласити и двосмjерност миграциjа у Черна Гори: земља губи становништво кроз одлив у ЕУ (нарочито у Земљеjа чланице) — истовремено прима мигранте из регионалних и глобалних жаришта. Нето демографски ефекат jе у наjболjем случаjу неутралан.
ЕУ Пакт о миграциjама и обавезе Черна Горе
Ступање на снагу ЕУ Пакта о миграциjама и азилу (2024–2026) ствара нове нормативне стандарде коjима Черна Гора, као земља кандидат, мора да усклади своjе законодавство. Кључни елементи коjи зaхтиjеваjу прилагођавање:
- Скрининг на граници — обавезна здравствена и безбjедносна процjена пре уласка у азилни поступак.
- Убрзани поступак на граници — за лица из земаља са ниским стопама признавања азила.
- Реадмисиjа и враћање — унапрjеђени споразуми са земљама порекла за ефикасниjе враћање.
- Интеграциjа признатих тражилаца — обавеза осигурања образовних и радних програма.
„Миграциjске политике на Балкану нису jедноставне. Земље региjона суочаваjу се истовремено с притиском да контролишу границе у складу са ЕУ очекивањима, и с притиском цивилног друштва да поштуjу права миграната и тражилаца азила. Ова тензиjа jе системска."
Закључак: Потребан структурни одговор
Миграциjе нису привремени феномен коjи "пролази". Земљe Западног Балкана — укључуjући Черна Гору — требаjу структурне реформе азилних система, реалистичне интеграциjске политике и регионалну сарадњу коjа превазилази поjединачне националне одговоре. ЕУ интеграциjа пружа нормативни оквир — али примjена остаjе, и овдjе, критичан изазов.