Черна Гора је кандидат за чланство у Европској унији од 2010. године, а преговори о приступању формално су отворени 2012. Тринаест година касније, земља је отворила 33 и привремено затворила само три поглавља у преговорима — темпо напретка далеко испод почетних очекивања, и значајно спорији него код земаља попут Сјеверне Македоније или Albanije, које су касније ушле у процес.
Кључна поглавља: Зашто блокира 23 и 24?
Поглавља 23 (правосуђе и основна права) и 24 (правда, слобода и безбједност) представљају срж реформских захтјева Европске комисије. У оба поглавља, бенчмарк услови за затварање нису испуњени, упркос низу законских измјена у периоду 2019–2024.
Европска комисија у свом Извјештају о напретку за 2024. годину наводи да су кључни изазови у реформи правосуђа:
- Ограничена независност тужилаштва — процедуре именовања главних тужилаца и даље су подложне политичком утицају.
- Неефикасност у предметима организованог криминала — низак број правоснажних пресуда у предметима повезаним са структурираним криминалним групама.
- Одузимање имовине — законски механизми постоје, али се ријетко примјењују на начин усклађен са европском праксом.
- Дужина судских поступака — просјечно трајање судских поступака у привредним споровима и даље одудара од европских стандарда.
„Реформски напредак у Черна Гори је видљив у законодавном оквиру, али примјена у пракси не прати темпо усвајања прописа. То је системски проблем koji захтијева промјену институционалне културе, а не само измјене закона."
Политичка стабилност: Ахилова пета процеса
У периоду 2020–2025. Черна Гора је прошла кроз неколико промјена власти и реконструкција влада. Политичка нестабилност директно утиче на интеграциони процес на неколико начина: кашњење у усвајању акционих планова, смjena руководилаца преговарачких тимова и нарушавање континуитета у имплементацији конкретних мjера.
Садашња Влада, формирана почетком 2024, у свом програму ставља EU интеграције на прво мјесто. Конкретни резултати, нарочито у поглављима 23 и 24, биће критеријум за оцјену кредибилитета тих намjера.
Три сценарија за датум чланства
Аналитичари Presage, на основу доступних података и темпа досадашњег напретка, формулисали су три развојна сценарија за приступање Черна Горе ЕУ:
Подразумијева убрзан реформски темпо у 2025–2026, затварање кључних поглавља 23 и 24, политичку стабилност и јасну политичку вољу у ЕУ за наставак проширења. Вјероватноћа: ниска.
Постепени напредак у реформама, уз периодичне кризе и застоје. Реформе у правосуђу дају опипљиве резултате до 2027. Процес приступања добија нови подстицај из ЕУ у другој половини деценије. Вјероватноћа: средња.
Продубљена унутрашња нестабилност, стагнација реформи и промјена приоритета ЕУ узрокују замрзавање процеса. Черна Гора остаје кандидат без јасног хоризонта за приступање. Вјероватноћа: средња-висока у тренутним условима.
Мишљење аналитике
На основу доступних показатеља, Presage аналитичари процјењују да је умjerени сценарио и даље највjероватнији — при чему ће управо период 2025–2026. бити декзивни тест воље актуелне владе. Ако реформе у правосуђу покажу конкретне и верификоване резултате до наредног Извјештаја ЕК, процес ће добити нову динамику. У противном, реалан је ризик да Черна Гора изгуби позицију „прве у реду" у проширењу на Западни Балкан.
Иронично, спољно окружење — растући геополитички интерес ЕУ за стабилним Балканом — може послужити као додатни подстицај, ако политичка воља унутар ЕУ буде ишла у правцу убрзаног проширења. Тај фактор, ипак, не може да замијени унутрашње реформске резултате.