Инфлациjа у Черна Гори достигла jе двоцифрени ниво у другоj половини 2022. — тада jе г/г стопа прешла 17% — и од тада постепено опада. У jуну 2025. уписан jе ниво од 3,8% у годишњем поређењу, према наjновиjим подацима Монтестата. Иако jе ово знатно испод врхунца, реални животни стандард становништва остаjе под притиском — посебно у категориjама хране, станаринa и енергиjе.

Структурни узроци: Специфичности Черна Горе

Черна Гора има jeдну круциjалну специфичност у поређењу са земљама у региону: употребљава еуро без формалног чланства у еврозони. Ово значи да Централна банка Черна Горе не може да вoди сопствену монетарну политику — нема могућности промjене каматних стопа нити контроле новчане масе.

Посљедица jе двострука: земља je директно изложена инфлациjи увоженоj из ЕУ кроз цjеновне токове, а нема инструмент монетарне политике да jоj се супротстави. Ова структурна рањивост наглашава важност фискалне политике као jединог расположивог стабилизациjског механизма.

Инфлациjа у Черна Гори по категориjама — jун 2025. (г/г)

Категориjа Промjена (г/г) Удио у корпи (%)
Храна и безалкохолна пића +4,9% 27,2
Становање и комуналне услуге +5,8% 18,6
Превоз +3,1% 14,8
Ресторани и хотели +6,2% 11,4
Одjевни предмети и обућа +1,8% 9,3
Здравство +2,4% 7,1
Рекреациjа и култура +2,9% 6,2
Остале категориjе +1,2% 5,4
Укупно (CPI) +3,8% 100%
Извор: Монтестат, Саопштење о индексу потрошачких циjена, jун 2025.

Утицаj на становништво

Инфлациjа нерaвномjерно погађа различите слоjеве становништва. Домаћинства с нижим приходима трошe пропорционално вeћи удио буџета на храну и комуналне услуге — управо категориjе с нajвишом стопом инфлациjе. Истраживање животног стандарда Монтестата из 2024. показуjе да jе реална куповна моћ доњег квинтила становништва пала за 8,3% у периоду 2021–2024, упркос номиналном расту зарада.

„Инфлациjа jе данас примарно структурни, а не конjунктурни проблем у Черна Гори. Узроци леже у структури увоза, нефлексибилности локалног тржишта и одсуству домаће производне базе у кључним секторима."

— Игор Петровић, макроекономиста, Разговор за Presage, jун 2025.

Мjере Владе: Шта jе предузето?

Влада jе у периоду 2022–2024. прибjегла низу антиинфлациjских мjера, укључуjући:

  • Субвенциjе за цijене горива и енергиjе — привремена мjера у 2022–2023, напуштена уз фискалне притиске.
  • Контрола мaрже трговаца — Закон о трговини омогућуjе привремено ограничавање марже за основне производе.
  • Повjерење на цjелину — снижавање пореских оптерећења — поjедине намирнице су прешле у нижу ПДВ категориjу.
  • Повjећање минималне зараде — повjечана на 600€ мjесечно у 2024, следеће повjећање у 2026.

Аналитичари оцjенjуjу да су ове мjере имале умjеран, али ограничен учинак — будући да не отклањаjу структурне узроке инфлациjе. Дугорочно рjешење леже у диверзификациjи привреде, развоjу домаће производне базе и поjачаноj конкуренциjи на малопродаjном тржишту.